Sadržaj

• Teritorijalni domeni 

• Generički domeni

• Dužina domena

• Izbor naziva domena

• Pod domeni

• Istekli domeni

• Zaključak

Da bi pristupili nekoj Web prezentaciji preko Internet-a potrebno je da znate adresu te Web prezentacije. Svaka Web prezentacija ima svoju jedinstvenu adresu kao i svaki čovek. Adresa Web prezentacije izgleda npr: www.netsys.co.yu i sve ispred www predsatavlja domen.

Domen predstavlja skup hijerarhijskih naziva područja od kojih je sastavljna adresa web lokacije tj. URL. Domen se čita sa desne strane, tako da sufiks: yu znači da se prezentacija nalazi u Jugoslaviji, co da se govori o nekoj organizaciji, dok netsys predstavlja neziv organizacije, proizvoda itd. a www označava da je to web servis datog domena. Kompletna adresa sa navedenim nazivom protokola tj. http://www.netsys.co.yu  naziva se URL (Uniforme Resource Locator).

Da bi računari razumeli takvu adresu ona se mora konvertovati u broj tkz. numeričku adresu (IP). Mogu se koristiti simboličke adrese poput gornje, sa hijerarhijskim nazivima područja (domena, domain) kao i numeričke adrese mrežnih priključaka poput 147.91.8.6. Preslikavanje simboličkih u numeričke adrese koje koriste računari vrši se automatski pomoću lokalnih tabela hosts ili pomoću DNS-ova (Domain Name Server).

Primer: IP adresu zamislite kao telefonski broj vaše Web prezentacije. Sa druge strane postoje telefonski imenici ili Domain Name Service, oni su postvljeni na računare koji se nazivaju DNS serveri. Kada zatražite adresi www.svezaweb.dzaba.com koristi se telefonski imenik kako bi se uparili naziv i broj, potom se po broju uspostvlja odgovrajuća veza između Web servera i lokalnog kompjutera.

Domen predstavlja kolekciju računara u istoj fizičkoj mreži, u kojoj korišćenjem TCP/IP protokola svaki računar poseduje jedinstvenu IP adresu koja se poklapa sa nazivom domena tog računara. Domen je kolekcija računara sa istom "top level" IP adresom. Svi računari u okviru npr. dzaba.com domene poseduju zajedničku IP adresu npr. 128.59.x.x. Termin host name se koristi ponekad za naziv domena tj. 

Poslednji deo adrese domena je tzv.TLD (top level domain - domen najvišeg nivoa), i tu postoje dva tipa: generički (gTLD) i teritorijalni (ccTLD).

Teritorijalni domeni najvišeg nivoa

Svaka država ima svoju dvoslovnu oznaku kojom se završavaju adrese Web prezentacija a koje se nalaze u toj državi. Znači sufiksi tipa .yu, .fr, .uk itd. predstavljaju oznake država prema ISO 3166 standardu i nazivaju se nacionalnim domenima najvišeg ranga (country code top level domains - ccTLD).

Ako želite domen sa nacionalnim obeležjem, ime može da se završi sufiksom:

• .yu (provajderi)

• .co.yu (firme) 

• .edu.yu (škole i firme koje se bave obrazovanjem) 

• .ac.yu (fakulteti i univerziteti) 

• .org.yu (neprofitne organizacije) 

Ovi sufiksi predstavljaju podomene domena yu. Internet adresa u okviru YU domen izgledaće :

www.ime_vase_firme.co.yu

Da bi posedovali Vaš URL potrebno je registrovati kod organizacije koja radi sa Internet adresama. Kod nas registracija se vrši OnLine na adresi : www.nic.yu  .

Na ovoj adresi nalazi se pravilnik za registraciju naših domena i druga važna sopštenja.

Preporučujemo da proces registracije domena prepustite stručnom licu jer procedura nije jednostavna. Usluga registoravnja YU domena je besplatna a registraciju Internet adrese mora da izvrši pravno lice a potrebni su podaci o pravnom licu - firmi - koja registruje domen, kao i njen pečat. Jedno pravno lice poseduje jednu Internet adresu, bar tako kažu.

Da bi posedovali Web prezentaciju ne treba da posedujete i domen, mnoge web prezentacije kao i ova ne poseduju domen korišćenjem poddomena i hijerarhije URL-a, nrp. adrese web prezentacija mogu da izgledaju:

• provajder.yu/~nestokaoovo

• www.ponjudjivacprosotora.com/imefirme

• svezaweb.dzaba.com

Ovakve adrese ipak ne bi trebalo koristiti, pošto se teško pamte i još teže izgovaraju, naravno ovako je jeftinije i bezbolnije. Nazivi domena može da sadrži karaktere "a-z," "A-Z," "0-9," i "-" dok ostali znaci kao što su "/", ".", i "_" nisu dozvoljeni u okviru nazivu domena.

Trenutno ima oko 16.000 domena kod nas. Pravila vezana za domene kod nas su veoma stroga i nezadovoljava realne potrebe tržišta, što šta više koči mnoge talentovane ljude da obezbede mesto za svoje ideje, proizvode i usluge. Ova pravila se ne odnose na sve, što je karakteristika našeg podneblja. Po ovom pitanju se radi, organizuju se razni četvrtasti stolovi ali na zapadu ništa novo. Ime država je promenjeno, verovatno se tu neko pitao a kako će izgledati naš budući domen najvišeg ranga neznam ali više o tome možete čuti kod internacionalne organizacije za standardizaciju, ISO .

Generički domeni najvišeg nivoa

Osim nacionalnih domena, ime možete da registrujete i unutar međunarodnih domena tkz. generičkih domena, čiji je sufiks .com, .net ili .org. Registraciju ovih domena za sada obavlja američka firma Network Solutions inc., a više informacija možete dobiti na www.internic.net .

Internet adresa u okviru globalnog domena izgleda :

www.ime_vase_firme.com

Jedina razlika u odonosu na adresu sa nacionalnim domenom je u tome što neznamo geografsko poreklo firme tj. ona je internacionalna. Pojedini korisnici koji registruju globalne domene (com, net, org...) se odlučuju da sami izvrše registraciju, i u tom slučaju traba da traže od provajdera potrebne podatke, tj. :

1. Broj telefona

2. E-Mail adresu

3. Administrativni 

4. Tehnički kontakt

5. Kontakt za finansije

6. DNS informacije o serveru (primarni i sekundarni) koji sadrži vaš domen

Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers, ICANN) koja upravlja sistemom imenovanja domena na Internetu je u Novembru 2000. odobrila nove domene najvišeg nivoa :

• .biz za biznis

• .info za opštu upotrebu

• .name za pojedince

• .pro za profesionalce

• .museum za muzeje

• .coop za poslovne kooperante 

• .aero za avio-industriju.

Prosečna dužina naziva domena

Maksimalni broj karaktera u okviru naziva domena je 63 karakera ne uključujući ekstenzije. Prosečna dužina u okviru generičkih domena je oko 10 karaktera, dok domeni sa 25 karaktera zauimaju tek 0.8 procenata svih domena.

Izbor naziva domena

Biranje domena predstavlja prvi veliki korak za pojedinca ili organizaciju na Web-u. Pri odabiru naziva bitno je odrediti svrhu, kako bi ljudi na što lakši način pronašli i zapamtili. Obratite pažnju na sledeće karakteristike:

• Kratko, na Web-u najviše se koriste nazivi do 10 karaktera jer je jednostavno za upotrebu i pamćenje|
   
• Razumljivo - naziv domena treba da poveže Vas i vaše posetioce radi što lakšeg pamćenja, mora biti potpuno nedvosmisleno.
   
• Čisto - kako bi bio jednostavn za transport i u okviru drugih medija kao što je radio, tv itd., ne uzimajte u obzir reči koje se teško izgovaraju ili ukliko loše zvuče.

Ukoliko zadovoljite prethodne kriterijume pokušajte da naziv u što većoj meri asocira na oblast Vašeg delovanja jer na taj način povećavate svoju vidljivost preko pretraživača Web-a.

Poddomeni

Domeni mogu da sadrže računare(hosts) i druge domene(subdomains) npr. dzaba.com može u okviru sebe da sadrži računare kao što je ftp.dzaba.com i pod domene svezaweb.dzaba.com koji može da sadrži npr. razvoj.svezaweb.dzaba.com itd.

Istekli domeni

Pod registraciju domena vi u stvari iznajmljujete korišćenje datog imena na određeni vremenski period, i sve dok plaćate tj. porodužavate registraciju vi ste vlasnik domena. Može se zakupiti i na 10 godina. Pošto su domeni atraktivna roba pojedini ljudi zakupljuju domene u nadi da će ih prodati. Ukoliko ne prodaju te domene oni posle isteka vremena zakupa postaju slobodni. List domena koji su istekli možete pogledati na http://www.dotdnr.com. Registracija i plaćanje isteklog domen je isto kao i novog.

Zaključak

Ako ste našli domen za sebe, rezervišite ga što pre - ime koje je neki drugi korisnik registravao za svoju firmu ne može da bude i vaše! U retkim situacijama, zauzeto ime domena koje njegov vlasnik ne koristi možda ipak može da postane vaše, ako se nagodite sa vlasnikom. Atraktivni domeni na mreži danas predstavljaju izuzetno traženu robu.

Javna rasprava  o "Nacrtu Pravilnika o uslovima i načinu upisa naziva domena u Registar jugoslovenskih Internet domena".
Pravilnik.pdf , Ugovor.pdf

Slične teme

• Internet kod nas

• Besplatni prostor

Resursi

• www.nic.yu

• www.internic.net

• www.icann.org/ 

• Novi Internet top domeni

• Statistički podaci o domenima

• Kako koristiti IT i Internet?

• Savezni zavod za informatiku
  http://nic.szi.sv.gov.yu/index.php 

• O .yu domenu
  http://www.iso.org/iso/en/prods-services/
  iso3166ma/01whats-new/2003-02-06_statement_yu.html 
  

Slične teme

• Internet kod nas

• Besplatni prostor

Nešto o ...

Milan Skorić, radi na razvoju i dizajnu web aplikacija i servisa u Pexim Computers. Realizovao sam niz projekata za elektronsko bankarstvo i Intranet u Microsoft .Net tehnologiji.

»» Opširnije

[ Informator ]

»» Preporuči prijatelju

Pomoć!

Trudimo se da SveZaWeb bude koristan i ispravan, međutim uvek postoje greške, molimo Vas da nam pomognete kako bi ih ispravili.
 
Javite se : webmaster@
svezaweb.dzaba.com